Српска православна црква и верници обележавају Марковдан – 8. маја.
Овај празник посвећен је Светом апостолу Марку, који је написао Јеванђеље, а познат је и као сапутник и први помоћник апостола Петра.
Свети Марко је био Јеврејин, из племена Левијева. Уврштен у 70 светих апостола Христових, а прво је пратио Светог Петра који га је и поставио за епископа. На молбу верних римских хришћана, написао је Јеванђеље, које је лично Свети Петар прегледао и потврдио као истинито. Проповедао је Христову веру у Аквилеју и Египту, а саградио је и многе цркве и постављао свештенике. У Александрији је многе превео у хришћанство, због чега га бацише у тамницу. У тренутку његовог погубљења, небо се отворило и догодио се јак земљотрес. Његове свете мошти у 9. веку, пренете су у Венецију, и најпре покопане у дуждевој капели, а потом у 11. веку у нову, сада широм света познату Цркву светог Марка.
На овај празник пољски радови се избегавају, јер према веровању Свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невреме које ће га пратити целе године.
Не ваља на овај дан ни спавати, да не би били поспани и болешљиви целе године. Изузетак су они који су спавали на Ђурђевдан, јер они треба да одспавају неко време и на Марковдан, како би исправили „грех“.
Овај дан, називајући га Мистровданом, празновали су ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.
Свети Марко је честа крсна слава али и слава појединих градова и места.
Марковдан црква празнује 8. маја по Грегоријанском календару или 25. априла по Јулијанском календару.
