Kључни проблем безбедности бициклиста у саобраћају је њихова рањивост, с обзиром да и при релативно малим брзинама често задобијају тешке телесне повреде, углавном због тога што је њихова једина заштита њихова одећа. Такође битан проблем је и непостојање одговарајуће инфраструктуре (бициклистичке стазе и траке), те су бициклисти приморани да за кретање у саобраћају користе површине намењене за кретање моторних возила.
Бициклисти су често тешко уочљиви од стране других учесника у саобраћају, а често и сами не поштују правила саобраћаја (поступање у складу са саобраћајном сигнализацијом, забрана коришћења мобилних телефона, аудио и видео уређаја, употреба светала на бициклу и др), с тим у вези су неретко и учесници у саобраћајним незгодама.
Саобраћајне незгоде са учешћем бициклиста, због њихове велике рањивости, чешће за последицу имају погинула лица, него што је то случај код саобраћајних незгода са учешћем само моторних возила са затвореном каросеријом. Тако, када се упоредо посматрају подаци о настрадалим бициклистима и настрадалим возачима и путницима у путничким аутомобилима, долази се до података да бициклисти када учествују у саобраћајној незгоди имају око седам пута већи ризик да смртно страдају него што је то случај са путницима и возачима у путничким аутомобилима.
Анализирајући трећи графикон на коме су представљени основни показатељи безбедности бициклиста у саобраћају на територији града Зајечара за период од 2013. до 2017. године, уочићемо да је у поменутом периоду погинулих бициклиста било 4, што чини 14% погинулих лица у СН (у Србији чине 9% свих погинулих лица у СН), док је 103 бициклиста теже или лакше повређено, што чини 21% повређених лица у СН (у Србији чине 8% свих повређених лица у СН). Највише бициклиста је страдало 2015. године кад је једно лице изгубило живот, док је 31 лице повређено.