Представљен програм Народног музеја „Зајечар“ за 2022. годину

Народни музеј „Зајечар”: Прес-конференција

Представници Народног музеја „Зајечар“ презентовали су планове и програм ове установе за 2022. годину.

Ових дана ради се на реновирању галеријског простора у Народном музеју у Зајечару, а директор Вујадин Милошевић најавио је да ће све бити готово до 22. фебруара, када ће у овој установи бити одржана и прва изложба.

„Имамо велике амбиције за ову годину и мислим да смо спремили јако леп програм и садржај за грађане Зајечара, а и посетиоце који ће долазити током целе године. Радови на реновирању галеријског простора приводе се крају, а прва најављена изложба у овом простору биће 22. фебруара 2022. Реч је о изложби Нематеријално културно наслеђе Србије, Етнографског музеја у Београду, ауторке Данијеле Филиповић. Биће реновирана галерија у Радул-беговом конаку, за сада ћемо је само мало освежити, а у плану је и сређивање простора око конака“, поручио је Милошевић.

Такође, у плану је да се конкурише за пројекте како би се реконструисала и зграда Музеја, како би се направио и већи галеријски простор.

„Добили смо дозволу од Унеска за откривање мозаика, што је јако значајно, тако да оно што је сада испод песка моћи да виде и посетиоци.“

Почетак изградње визиторског центра очекује се до средине године, а на конференцији за медије најављени су и дугорочни планови ове установе.

„Што се тиче неких дугорочнијих планова, ушли смо у преговор са породицом Живојина Жике Павловића, како би у наредном периоду направили и Меморијални центар Живојина Павловића, који је као велики уметник на овим просторима и у селу Вратарница дуго обитавао. Такође, у сарадњи са Музејем науке и технике и Музејем примењене уметности, бићемо једни од организатори манифестације „У години стакла“, јер смо мапирани као место које је имало и фабрику стакла, а имаћемо и крајем године изложбу везану за тему израде стакла. Спремамо се за нову туристичку сезону на Феликс Ромулијани која ће почети 1. априла, и тамо ће бити велики број културних дешавања. Пракса да се грађанима Зајечара не наплаћује улаз на Феликс Ромулијану биће настављена“, додао је Милошевић.

Историчар уметности Нина Погарчић најавила је неколико изложби које ће бити реализоване током ове године.

„Биће представљена изложба о пејзажима крајем марта и ова изложба ће бити веома интересантна. Планирана је и изложба „Поздрав из Зајечара – путовање разгледницима кроз време“, а ова поставка требало би да буде представљена негде напољу. У програму ће се наћи постхумна изложба слика Јовице Првуловића, планирамо да изложимо дела из музејске збирке, као и она која се налазе у приватном власништву. Када су гостујуће изложбе у питању, тренутно смо у преговорима са Народним музејом у Београду, где је у току поставка из заоставштине Љубомира Мицића, ауторке Гордане Станишић. Још једна значајна изложба је у плану, у питању је ретроспективна изложба савременог уметника Драгослава Живковића, коју организује Завичајни музеј у Књажевцу“, казала је Погарчић.

Др Маја Живић је поручила да су конкурисали код Министарства културе за изложбу „99 златника са Магуре“.

„У сарадњи са зајечарским средњошколцима, представићемо један пројекат 28. фебруара, а средства смо за пројекат добили од Унеска. Што се тиче изложби, у плану је и велики број гостовања наших изложби. Једна велика изложба је у плану, са којом сам конкурисала код Министарства културе и надам се да ће средства бити одобрена, а то је изложба „99 златника са Магуре“. То је изложба која је била планирана да буде отворена почетком септембра и да траје до половине октобра“, каже Живић.

„Искористили смо време пандемије за дигитализацију музејских предмета. Биће реализовано и неколико изложби у сарадњи са Музејем науке и технике, изложба “Здрави и лепи”, Легат Добривоја Радосављевића Бобија, а у плану су и манифестације „Ноћ музеја“ и „Музеји за 10″“, рекла је Јелица Илић, историчар.

„Посао историчара јесте теренски рад, презентовање на научним скуповима, као и публиковање радова. Једну од највећих етнолошких збирки у Србији чува Народни музеј Зајечар, а биће настављен и рад на даљем очувању духовног културног наслеђа. Са Боканом Станковићем покренут је пројекат “Ласово као центар окарине”, а у плану је и изложба музичких инструмената“, каже др Дејан Крстић.