Православна црква и верници, другог дана по Божићу, молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана.
Први је од седморице ђакона кога су рукоположили свети апостоли, па се назива и архиђакон. Први је мученик за веру хришћанску, те је назван и Првомученик Стеван, а као проповедник у Јерусалиму, каменован је до смрти.
Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога чинио је многа чудеса, помагао људима. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили.
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.
За овај празник, везују се много веровања и обичаја.
Према традицији, на Светог Стефана износи се божићна слама из куће. Не баца се, већ ставља у ракље воћки, пчелињак, виноград, кокошарник или привредне зграде, јер се верује да штити воћњаке од града.
У неким крајевима, у Војводини, божићна слама уклања се још током ноћи, у првим минутима Стевандана. Сламу уклањају жене, ћутећи, да се не чује како одлази Божић.
На овај дан, у породицама где се слави, на сто се ставља суво воће, ораси, мед, јабуке и наранџе, а затим посвећује се и сече или ломи славски колач.
Овом свецу у Србији је посвећено је више од 40 храмова.
Помен архиђакону Стефану, Православна црква даје четири пута годишње.
Свети Стефан био је крсна слава династије Немањић и патрон-заштитник свих владара из ове породице. Његов лик се налазио на реверсу владарског печата, као и на бази кованица.
