Данашња колумна биће посвећена пешацима и размерама њиховог страдања у саобраћају. Пошто су они једна од најрањивих категорија учесника у саобраћају, покушаћу да расветлим узроке који доводе до њиховог страдања и да читаоцима представим податке од јавног значаја.
У извештају Агенције за безбедност саобраћаја се наводи да је периоду од 2016. до 2020. год. у Бору смртно страдало двоје пешака, док је њих 86 претрпело теже/лакше телесне повреде. Највише настрадалих пешака у нашем граду је међу лицима старости преко 65 година. Као најчешћа група утицајних фактора настанка незгоде са пешацима је возач-непромишљење радње. Док је највише пешака страдало у октобру и новембру.
У просеку, годишње у Србији погине око 150 пешака и бива повређено око 2.900 пешака. Другим речима, у просеку, скоро сваки други дан један пешак погине и сваког дана буде повређено око 8 пешака!
У истраживању које је спровело Удружење „Сигурне стазе” највећи проценат испитаника је безбедност саобраћаја у Бору оценио добром оценом (37%), а потом следи довољна оцена (34%). С друге стране, свега 3% испитаника сматра да је безбедност саобраћаја у Бору одлична. Разлог овако лоших оцена стања безбедности саобраћаја у Бору, може бити повезан и са лошим оценама грађана о томе какво је поступање возача према рањивим учесницима у саобраћају (пешаци, бициклисти, деца, особе са инвалидитетом и слично). Највећи проценат испитаника (37%) поступање возача оцењује довољном оценом, а потом следе добра (28%) и недовољна (27%).
Због горе наведених проблема смо покренули пројекат „Стазе урбане мобилности за град Бор” у коме смо изложили мере за унапређење безбедности рањивих учесника у саобраћају на територији града Бора.
Најчешћи утицајни фактор од стране возача који је допринео настанку саобраћајне незгоде са погинулим и повређеним пешацима је неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута.
Не знам да ли сте знали да је судар возила које се креће брзином од 40 километара на час са пешаком еквивалентан паду са другог спрата зграде, судар при брзини од 60 километара на час паду са петог спрата зграде, док при сударној брзини од 80 километара на час паду са осмог спрата зграде.
ПАЖЊА (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
- При брзини од 30 километара на час смртно страда 10% пешака;
- При брзини од 40 километара на час смртно страда 20% пешака;
- При брзини од 50 километара на час смртно страда 40% пешака;
- При брзини од 60 километара на час смртно страда 80% пешака.
Најчешћи утицајни фактори од стране пешака који су допринели настанку саобраћајне незгоде са погинулим и повређеним пешацима су неопрезно ступање пешака на коловоз, а да се претходно није уверио да то може безбедно да учини.
Иако се сматра да за пешачење није потребна било каква обука, ипак постоје правила којих се треба придржавати да би се избегле ризичне ситуације. Поражавајуће је да је у нашој земљи саобраћајно васпитање и образовање које се спроводи у предшколским установама и основној школи на јако ниском нивоу и зависи од малог броја појединаца који се истински труде да обуче децу за безбедно учествовање у саобраћају, док системско деловања кроз школске програме практично не постоји.
Такође, грешке који пешаци праве и које доводе до саобраћајаних незгода су прелажење улице ван пешачког прелаза, неуверавање приликом преласка улице и лоше процене саобраћајне ситуације, провлачење између заустављених и паркираних возила, изненадно истрчавање и претрчавање улице, коришћење мобилног телефона и слушалица приликом преласка улице, прелажење улице на црвеном светлу итд.
ПАЖЊА (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
У извештају Агенције за безбедност саобраћаја за град Бор се наводи да 27,9% пешака прелази улицу када им је прелазак забрањен црвеним светлом. Нешто мањи проценат пешака прелази улицу ван обележеног пешачког прелаза, њих 15,9%. Такође, 5,5% пешака имало је ометену пажњу приликом преласка улице услед коришћења телекомуникационих уређаја.
Савет за возаче када пролазе поред зона велике атракције, школа, дечијих игралишта, спортских терена, паркова, болница, старачких домова, тржних центара итд. је да обрате пажњу на пешаке који се налазе на коловозу или ступају на коловоз или исказују намеру да ће ступити на коловоз. И када возилом прилазе пешачком прелазу да своју брзину прилагоде тако да у свакој ситуацији коју виде или предвиде могу безбедно да зауставе своје возило испред пешачког прелаза. Такође, на делу пута на коме се крећу деца и на коме постоје саобраћајни знаци о учешћу деце у саобраћају, да возе са нарочитом опрезношћу, тако да могу благовремено да зауставе своје возило. Није редак случај да деца заведена игром, „излете“ на пут за лоптом, не обраћајући довољно пажње на ситуацију у саобраћају.
Непрегледан пешачки прелаз, заклоњен паркингом или зеленилом, представља посебан изазов за возаче, јер немају увид у кретање пешака. Када се крећете возилом на путу које има најмање две траке у истом смеру, морате зауставити возило уколико се возач возила из десне траке зауставио на пешачком прелазу. Возачи не смеју да обилазе возило које се зауставило да би пропустило пешаке!
ПАЖЊА (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Не знам да ли сте знали да пешаци највише смртно страдају у време сумрака и „првог мрака“.
Пешаке у тамној одећи, у ноћним условима, уочавамо тек на 26 метара. Ако се крећемо 50 километара на час, за једну секунду ауто прелази 14 метара. У најбољем случају возачу је потребна једна секунда да реагује и при овој брзини, у нормалним условима, зауставни пут возила је 27 метара, тако да већ имамо инцидентну ситуацију. Ситуација је знатно гора ако је коловоз клизав (киша, снег, поледица) пошто је тад зауставни пут возила дужи.
Такође, уочавање пешака у доброј мери зависи и од положаја извора светлости код пешачких прелаза. У случају кривина и превоја изворе светлости треба постављати испред пешачког прелаза, гледано из смера саобраћајног тока, пошто је пешак тад видљив ефектом негативне силуете. Док, што се тиче правог пута, изворе светлости треба постављати изнад пешаког прелаза, пошто је пешак тад видљив ефектом позитивне силуете.
У свету постоји велики број идејних и практичних решења за осветљавање пешачких прелаза саобраћајном опремом и потребна је само жеља, воља, стручност и знање креатора система у Градској управи Бор да се тај проблем реши. Наравно, потребно је апеловати и на пешаке да у ноћним условима носе светлију одећу и обућу и да не прелазе улицу ван пешачког прелаза.
Осветљавањем пешачких прелаза поред аспекта безбедности свих учесника у саобраћају добили би и знатно визуелно улепшавање града Бора. И град Бор би био први у Србији који би имао овако нешто иновативно, практично и креативно. Такође, верујем да би и други градови и општине широм Србије пратили наш пример.
Не видим у чему је проблем да ГУ Бор сваке године ђацима подели светлоодбојне прслуке, наруквице, привеске, налепнице итд. како би деца као пешаци била видљивија у саобраћају осталим учесницима. Не изискује велики трошак, а доводи до веће безбедности деце као пешака. У саобраћају важи правило „види и буди виђен“.
Ако желимо да смањимо број незгода и сачувамо људске животе у Бору потребна нам је револуција идеја, пројеката, практичних решења и употреба нових технологија који ће томе допринети. Као и системско деловање кроз институције.
И на крају, сваки учесник у саобраћају (пешак, возач, бицилиста, мотоциклиста…) је дужан да се понаша на начин којим неће ометати, угрозити или повредити друге учеснике, као и да предузме све потребне мере ради избегавања или отклањања опасних ситуација насталих понашањем других учесника у саобраћаја, ако себе или другог тиме не доводи у опасност.
Сви смо ми као возачи имали негативна и трауматична искуства са пешацима који не поштују саобраћајне прописе. Са друге стране, сви смо ми као пешаци имали негативна искуства са бахатим возачима који не поштују правила саобраћаја. И сви ми у саобраћају правимо свесне или несвесне, намерне или ненамерне, из знања или незнања пропусте и грешке у саобраћају у којима угрожавамо себе и друге. Што би рекао велики Руски писац Ф. М. Достојевски у светском ремек делу Браћа Карамазови: „Сви су криви за све”.
Свако од нас би требао да да све од себе да до незгоде не дође!
