Српска православна црква и верници данас славе празник Светог Стефана летњег или како се још назива Свети Стефан Ветровити. Веровање је да би се на овај празник требало чувати ветра.
На данашњи дан СПЦ обележава пренос моштију Светог Стефана, Првог великомученика на Сион где су и сахрањене.
Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а 40 храмова у Србији носи његово име.
Славу Светог Стефана славе манастири Хопово, Липовац, Бањска, Копорин, Лепенац, Сланци код Београда, као и манастир у Сомбору.
Верници се Стефана Ветровитог плаше, и поштују га да им ветар не би одувао сено, сламу и донео разне болести.
Веровање је да се на данашњи дан треба чувати ветра.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога.
Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета.
У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је снагом своје вере, својих речи и дела подсећао на речи закона и пророка Старог завета и доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.
Као проповедник у Јерусалиму изведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан.
Приморци данашњи празник сматрају морнарском славом, јер им Стефан Ветровити даје ветар за њихова једра.
Морнари верују да управо Свети Стефан даје бродовима довољно ветра за једра на њиховим бродовима.
Исто верују и млинари па га славе у ветрењачама.
