У зајечарском селу Велика Јасикова Мирјана Митлохнер својим унуцима обожава да спрема традиционалну влашку храну. Како она каже, тајна је у једноставним, домаћим састојцима.
Према Мирјаниним речима за Влахе важи да су вечити номади, увек у потрази за бољим животом. А док су по целом свету лутали задржали су једноставну, а укусну храну. Плачинте, проја, попој, мамаљига илити качамак неизоставни су на традиционалној трпези Влаха.
„Брашно купујем од људи који сами узгајају пшеницу, па то носе у воденицу. Од свог комшије купујем кравље млеко које касније подсирим. То ми гарантује квалитет и одличан укус хране”, објашњава она.
Мирјана је годинама у иностранству живела са припадницима разних народа и култура, као што су Грци, Немци, Индијци, муслимани, за које каже да им се веома допадају влашки специјалитети које прави.
„Та храна је једноставна. Власи су једноставан народ. Они прате свој инстинкт, своју интуицију и једу веома здраво. Када сам живела са људима различитих култура спремала сам им влашке плачинте и били су одушевљени. У почетку нису знали шта им даје тај посебан укус”, додаје Мира.
Ова жена, која је велики део свог живота провела у иностранству, плачинте прави од теста за погачу. У посебну посуду умути јаја и домаћи сир, чиме филује истањено тесто, које након тога пржи у уљу. Како каже, то је посебно укусно деци која не могу да чекају да се испече погача, па су им баке и мајке, још од давнина, спремале овај специјалитет не би ли утолили глад.
Мира је модерна бака која има одличне идеје за развој руралног туризма у зајечарском крају.
„Било би лепо када би свако домаћинство успело да угости по једног странца и да нам се тај странац догодине врати задовољан. Верујем да би туристи уживали у посети нашем крају. Могу да се возе бициклама, планинаре, да једноставно преспавају под ведрим небом и гледају у звезде. Имамо много тога да понудимо. Ја лично, зашто да не. Зашто не би дошао Немац, Американац да му ја умесим погачу коју бих нпр. наплатила 10 долара? Дође један, дође други, трећи. Имају где да преспавају, а зашто да не уновчимо нашу пшеницу, наше брашно? Испеците једну погачу, угостите једног странца, групу од пет, десет. Ту је новац”, закључује Мира Митлохнер.
Осим погаче и плачинте, ова госпођа би странцима могла да послужи качамак или мамаљигу, како га другачије зову. Овај специјалитет прави се од само три састојка: кукурузног брашна, соли и воде. Док се на шпорету вода греје до кључања, Мирјана у посебној посуди меша хладну воду и кукурузно брашно.
„Некада су постојали казани у којима се правила мамаљига, а како је то замена за хлеб могло је да се једе и неколико дана”, каже Мирјана.
На менију би могла да се нађе и проја направљена на традиционални начин. Мирјана влашку проју прави од неколико јаја, кукурузног брашна, путера или масти, воде и соли, а да би добило посебан укус на крају додаје насецкани бели лук. Она каже да је ово одлично за послуживање вечере или доручка гостима који би одсели у њеном домаћинству.
У Великој Јасикови код Зајечара још увек нема пољопривредног газдинства које се бави смештајем туриста. Поред нетакнуте природе, зеленила и близине многих знаменитости, овај крај туристима може пружити мир, уживање у тишини коју прекида цвркут птица и поглед на небо препуно звезда. Становници овог села још увек се нису увидели потенцијал руралног туризма у овом крају.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Зајечара. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
