Деца треба да доручкују пре одласка у школу и то код куће. Најчешћа грешка коју виђамо у пракси је да деца доручкују тек око 09:00–09:30 када је време великог одмора и то купљене пекарске производе, брзу храну, грицкалице, сокове. Стручно гледано такав оброк је микс шећера, масти, кофеина и адитива. Има високу калоријску вредност, а скоро никакву нутритивну и представља сигуран пут у гојазност.
Дете које је гојазно пре почетка пубертета врло често буде гојазно не само у адолесценцији, већ и касније у животу. Истовремено, деца која прескачу доручак имају слабији школски успех због лошије концентрације. Зато је наш савет родитељима да фокус буде управо на доручку, тако што ће дете доручковати пре поласка у школу. Уколико родитељима време не дозвољава да ујутру спреме доручак себи и малишанима, саветујемо их да заједнички са дететом увече направе оброк за следећи дан.
Квалитетан доручак је и обична интегрална кифла која је премазана домаћом пилећом паштетом која се једноставно спрема (блендирањем куваног пилећег меса, шаргарепом, јајетом, са мало сенфа, лимуна и бибера), уз лист зелене салате или другог поврћа. Кифла једно јутро може бити пуњена сардином, туњевином, или намазом од сира са мало јогурта, можете филовати и тортиље од интегралног брашна, направити домаћи „wrap“ са комадићима динстане пилетине.
Након доручка који је пун шећера брзо се огладни, па то води дуплирању доручка и преједању. Када купујете намирнице бирајте маслац уместо маргарина (маргарин садржи најлошије масти), саламе замените пршутом, избегавајте поховано, не купујте дуготрајне хлебове, хлебове који су тамни, а имају ознаку брашно тип 500, не купујте хладно цеђено маслиново уље које није у тамној флаши, напуњеној до врха. Ограничите куповину готове хране и индустријских посластица. Ако такве хране нема у кући, детету ће бити лакше да јој се одупре. Уместо сока, чак и цеђеног сока, понудите детету целу воћку, како би унело и влакна која цеђени сок нема. Куповни сокови, нарочито густи сокови и газирани напици су лош избор, зовемо их течни шећери, а укидање сокова је увек први корак у дијетама. Вода и природна лимунада су бољи избор.
Ако сте у могућности, ујутру детету испржите омлет или обарите јаја (она ће дати дуготрајан осећај ситости), па послужите са сиром, парадајзом или соком од парадајза, јогуртом, млеком или киселим млеком. Вратите на трпезу старе рецепте попут качамака, проје, домаће гибанице. Ако морате доручак купити у пекари, бирајте оне које нуде интегрална пецива, пите од хељдиних кора, тортиље са поврћем. Немојте никада куповати лисната пецива – то је убедљиво најлошији доручак.
Када дете пожели слаткиш, уместо грицкалица из кесица направите домаћи воћни јогурт, са смрзнутим јагодама, вишњама, малинама. Такав оброк је сладак, а богат беланчевинама и калцијумом – управо оно што је деци школског узраста потребно у исхрани. Можете понудити и сутлијаш, corn flakes са какао млеком, компоте од шљива, јабука, домаће овсене колаче… Направите свој мусли бирајући састојке које дете воли (нпр. орашасто воће и овсене пахуљице – сјајан извор бета глукана који се деци дају за имунитет), спакујте му у шарену теглицу и уз то мали тетрапак млека или јогурта и то је добар доручак.
Пита са јабукама и шоља млека, интегрални крекери и сир, мешавина сувог и орашастог воћа, воћна салата, све су то примери добре ужине. То наравно не значи да дете треба током читавог дана нешто да грицка уз ТВ, јер ће прескакати главне оброке. Школском детету су неопходна три главна оброка и две ужине.
За ручак се саветује супа или чорба пре главног оброка, сваки дан. Имајте у виду да се свако месо које се пржи може и пећи или динстати, што је здравије. Најпожељнији начин припреме већине меса је кување у виду супе, јер тако хранљиви састојци остају у супи, а месо нема шансу да се препржи (препржено месо је богато канцерогеним материјама). Уз месо за ручак се као прилог одлично слажу грашак, боранија, тиквице, шаргарепа, купус, парадајз и то је боља комбинација од меса са кромпиром, тестенином и пиринчем.
Не сервирајте велике порције и немојте дете терати да поједе све из тањира иако је сито. Немојте му нудити алтернативу у грицкалицама ако није појело главни оброк „само да не остане гладно“ – управо супротно, сачекајте да огладни. Никада не користите храну као награду, учите дете да воли поврће добро за имунитет (зелено и наранџасто поврће – броколи, шаргарепа, махунарке, спанаћ, лук). И не заборавите, навике које се стекну у породици најчешће се одржавају током целог живота, а то важи и за исхрану.
Уколико желите мишљење или консултацију стручњака на ову и сличне теме, лекари различитих специјалности свакодневно су вам доступни на ДокТок платформи за бесплатне здравствене консултације. Ту можете да закажете своју консултацију и решите недоумице које имате без одласка у здравстену установу.
Пише: др Наташа Јовановић, специјалиста педијатар
