Српска православна црква и верници прослављају Духовски уторак, који припада низу празника везаних за Свету Тројицу, који почињу на дан када је Дух Господњи сишао на апостоле. За овај празник везани су и бројни обичаји.
Данас је трећи дан једног од највећих празника у Српској православној цркви, Света Тројица или Духови, који се обележава 50. дан после Ускрса и десети дан после Спасовдана. Духовски уторак обележен је црвеним словом у календару.
Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије, те они који обилазе манастире траже опрост грехова или лек за болест.
Као и претходних дана под у храмовима на Духовски уторак се покрива травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем.
Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га, пак, преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће. То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа.
Веровање каже да се на Духовски уторак не ваља пети по дрвећу да се не би духови узнемирили.
После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.
У неким деловима Србије обичај је да би се човек заштитио од несреће у џепу треба да носи чен белог лука или пелина, а дрвеће се ритуално кити даровима: сапунима, шареним пешкирима, флашицама парфема, ружевима за усне…
