У холу неготинског Дома културе, јуче је одржана завршна конференција пројекта „Одрживи еко пријатељски регион” који је Општина Неготин реализовала са Технолошким институтом за аквакултуру из Монтане.
Циљ пројекта, који је реализован у оквиру Програма прекограничне сарадње ИПА Бугарска–Србија, је очувања флоре и фауне у дунавској регији на територији општине Неготин. Поред присутних учесника у Дому културе, конференцију су онлајн пратили и представници водећег партнера пројекта, Технолошког института у Монтани. Фокус пројекта који је трајао две године, је на очувању флоре и фауне у дунавској регији на територији општине Неготин, који се спроводи кроз одређени број активности.
Отварајући конференцију Владимир Величковић, председник општине Неготин је истакао да се конференција одржава на Дан планете Земље који има за циљ да подсети људе на одговорност на очување планете на којој живимо.
„Пројекат смо реализовали са партнерском организацијом ’Технолошки институт за аквакултуру’ из општине Монтана, Републике Бугарске као водећим партнером на пројекту са којим смо реализовали заједничке активности као што су израда студије и истраживања о тренутном стању биљног и животињског света у прекограничној регији реке Дунав. Кроз своје активности – успостављање мрестилишта за угрожене врсте јесетра и едукативни центар за заштиту биодиверзитета и речних врста – овај пројекат је снажно повезан са постизањем специфичног циља програма: промовисања и унапређење коришћења заједничких природних ресурса, као и подстицање заштите природе у програмском подручју, кроз заједничке иницијативе преко границе. Резултати пројекта биће реализовани физички и биће лако идентификовати заједничке и конкретне акције у пограничном региону које доприносе стварању синергејских ефеката на животну средину и заштиту и управљање ресурсима”, рекао је Величковић.
„Желим да вам скренем пажњу, да је у водном окружењу прекограничне регије озбиљно угрожен биодиверзитет и хитан је приоритет у потрази за алтернативним техникама очувања и управљања биодиверзитетом риба. Река Дунав је једина река у региону са природном популацијом јесетра. У Дунаву је живело шест врста јесетра – моруна, пурастрога, руска јесетра, клас, атлантска јесетра и чита. Данас су остале само четири од ових врста – атлантска јесетра и клас нестали су из речних вода. То су врсте које живе у мору и улазе у реке да би се размножиле. С тим циљем, овај пројекат је предузет за процену биодиверзитета рибе у речним подручјима, а посебно за врсте јесетра. Бугарска и Србија су једно од европских жаришта биодиверзитета са приближно: 210 врста и подврста риба у Бугарској (без оних у Црном мору) 125 риба у Србији. Ова богата биолошка разноликост подложна је утицајима широког спектра претњи као резултат људске активности и природних процеса који се јављају у екосистемима”, додао је Величковић.
„Антропогене претње копненим системима укључују грађевинске активности, инфраструктурне пројекте, вађење ресурса, илегалну сечу, загађење животне средине, директно истребљење / експлоатацију, генетску ерозију и климатске промене. То су проблеми на које је актуелни пројекат усмерен и чији је циљ решавање путем успостављања мрестилишта за врсте јесетра, едукативног центра и спровођења комплекса активности у области заштите биодиверзитета. На овај начин ће заједнички погранични регион заштитити своје природно наслеђе за будуће генерације”, поручио је Величковић и захвалио Европској унији, Републици Србији и партнеру на пројекту Технолошком институту за аквакултуру из Монтане, на досадашњој као и будућој сарадњи кроз одрживост пројекта.
„Једна од пројектних активности је и куповина чамца са пратећом опремом. Чамац је специјалне изградње и запремине и служиће да се прикупљају подаци о животињским и биљним врстама у неготинском делу реке Дунав који се процесуирају кроз ГИС систем који је такође развијен као део овог пројекта а набављена је ронилачка опрема. А данас је и емитован промотивни филм о пројекту”, истакао је Љутица Јовановић, заменик координатора на пројекту.
Укупан буџет пројекта је 545.775.61 евра, од чега општини Неготин припада 201.387.96 еура, 171.179,75 средства из фонда ЕУ (85 процената), а учешће општине Неготин износи 30.208,20 евра.
