Српска православна црква слави данас Благовести, празник посвећен сазнању девице Марије да ће родити спаситеља људског рода.
Благовести се празнују од првих дана хришћанске проповеди, јер се сматра да је овом вешћу архангела Гаврила обистињено пророчанство страрозаветног пророка Данила и да је вешћу анђела благовесника почела хришћанска историја спасења.
Према Јеванђељу, архангел Гаврило се јавио девици Марији обасјан архангелском светлошћу, „у тренутку када је она држала отворену књигу пророка Исајије и размишљала о његовом великом проропчанству“, и саопштио јој да ће родити сина Божјег.
Са овом благовешћу архангела, „силаском светог духа на пречисту деву“, почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила: „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом”, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
У православним храмовима сцена Благовести са девицом Маријом са белим крином и Јеванђељем у руци слика се на царским дверима која су улаз у олтарски простор и симболично пут у Царство небеско.
Празник Благовести и безгрешног зачећа девице Марије, која је у 15. години поверена на старање праведном Јосифу, који је тада имао 84 године, слави се увек 7. априла, тачно девет месеци пре Божића.
Благовести, као и Божић и Васкрс, спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике.
Благовести се сматрају колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења твари.
Спадају у ред Богородичних празника, и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.
Колико се у нашем народу поштују Благовести, говори и веровање да данас ни птице у шуми не свијају гнезда. Светкују га највише жене, због порода, посебно нероткиње моле се Светој Богородици.
По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.
