Православна нова година прославља се вечерас, 13. јануара по јулијанском календару, али због ковида надлежни позивају грађане да и овај празник проведу у кругу породице и да се не окупљају. Традиционалног дочека неће бити као протеклих година, али у појединим градовима Србије најављен је ватромет у поноћ за који се грађанима поручује га испрате са својих прозора и тераса.
Јулијанска Нова година (најчешће код Срба: српска Нова година, понекад и православна Нова година, а код осталих и стара Нова година) је празник који се слави 13. јануара по Грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару. Јулијанска Нова година у нашем народу се назива и српска Нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности. У домовима је у сусрет празнику породица на окупу. Трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.
Српска православна црква 1. јануара по јулијанском календару слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску нову годину – Василица.
Уобичајено је да се верници од Василице до Богојављења поздрављају са свесрдним поздравом: „Христос се роди!”. На добробит и радост свих који славе. Посебно оних који о Малом Божићу почетак јулијанске године величају и празновањем крсне славе, свог породичног заштитника Светог Василија.
Иако није званична Нова година, она се радо слави у балканским земљама као што су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске…
Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији…
После Другог светског рата, прослава православне Нове године дуго година означавана је као тежак национални испад. Поново се јавно слави од деведесетих година прошлог века.
Српска Нова година дочекивана је уз ватромет и концерте, са све већим бројем страних туриста. Ове године, због пандемије, дочекаће се у кругу породице, без организованог дочека на јавним местима.
Занимљиво је и то да традиција обележавања јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској (као Алтер Силвестер), као и у неким деловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки Ам Ботхан).
И други народи имају своје нове године, па тако Кинези славе по лунарном календару, а Јевреји ће крајем септембра дочекати 5781. годину. Хришћанима је нулта тачка рођење Исуса Христа, али су се касније поделили на западни и католички део, па и поштоваоце грегоријанског и јулијанског календара.
По обичајном календару, вечерас се не спава. Обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне.
У градској средини, у поноћ, служиле су се крофне, а у једну се стављао златник. Веровало се да ће онај ко пронађе златник имати успешну годину.
По народним обичајима за православну Нову годину Срби су се скупљали и играли народне игре. Током Османске владавине било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција, у почетку новогодишња скупљања су била потајна да Османлије не би дознале, али како је време пролазило из страха све мање су се одржавали тако да је временом престао овај обичај.
