Одговорно тврдим да је енергија коју носимо у себи наше највеће богатство. Без ње не би било ни нас. Без енергије, њеног протока, пуњења и пражњења, не бисмо били у стању да искусимо живот у свој његовој пуноћи.
Када се осећамо уморно, тромо, успорено или безвољно, не само да нам је тешко да обављамо своје свакодневне обавезе и да не живимо пуним плућима, већ улазимо у вртлог различитих осећања, јер увиђамо да се наше стање одражава и на наш посао и људе које волимо.
Јави се понекад кривица што запостављамо нешто или неког, а понекад немир и притисак – зато што не постижемо све што бисмо желели. Почињемо да осуђујемо себе што нисмо довољно организовани и продуктивни – једноставно, имамо осећај да губимо време и не знамо како да се покренемо.
Где грешимо?
Понекад се дешава да пад енергије обележимо као умор, па покушавамо да „лечимо“ тај умор тако што ћемо се одморити, тако што нећемо радити ништа.
Али, ако не радите неко време ништа и пружите себи заслужени одмор, а и даље немате енергије, то је сигнал да је потребно да урадите макар једну од следећих ствари:
1. Пронађите активност која вас пуни добром енергијом.
Шта је то што волите да радите и што чини да се осећате добро? У чему уживате?
Можда је то неки креативни хоби који сте одавно запоставили или квалитетан разговор са особом коју цените?
Пронађите активност која вас опушта и посветите јој се бар десетак минута у дану.
Понекад нисмо исцрпљени због тога што превише времена посвећујемо ономе што морамо да урадимо, већ због тога што премало времена посвећујемо ономе чиме желимо да се бавимо.
2. Елиминишите крадљивце ваше енергије.
Размислите о томе шта или ко вам беспотребно црпи енергију?
Уколико је могуће, отклоните из свог живота све што вам одузима елан и животну искру. Ако сматрате да је немогуће у потпуности избећи контакт са људима који црпе вашу енергију или апсолутно избацити активности које вас умарају, онда дајте све од себе да такве крадљивце енергије у свом животу сведете на минимум.
3. Поставите себи циљ.
Понекад се не крећемо јер не знамо куда бисмо кренули.
Зато би било одлично да осмислите за себе неки циљ, како бисте добили навигацију и знали где да усмерите енергију. Наравно, то мора бити нешто што је вама заиста важно и што стварно желите да постигнете. Када знамо да нас ишчекује нека дивна дестенација, онда нам није тешко да устанемо и у пет ујутру уколико је потребно да бисмо кренули на пут. Зар не?
До читања,
Ашик Жена
