Сваке године, треће недеље у новембру месецу обележава се Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода. Међутим, уместо да дође до смањења броја саобраћајних незгода, напротив бројка се увећава, а све више је и погинулих и повређених у истим.
О стању безбедности саобраћаја у Зајечару и у Тимочкој Крајини разговарали смо са Игором Велићем, мастер инжењером саобраћаја и оснивачем и уредником портала посвећеног безбедности саобраћаја (www.sigurnestaze.com).
Стање безбедности саобраћаја односи се на: безбедност деце, безбедност младих, мотоциклиста, бициклиста и старијих лица.
„Србија, на жалост, није испунила ниједан зацртан циљ из Националне стратегије за безбедност саобраћаја. Ту стратегију донела је Влада Републике Србије 2015. године, а један од циљева стратегије био је да од 2020. године немамо смртно страдале деце у саобраћају и да се број повређене деце преполови у односу на 2011. годину. Тренутно имамо и пораст броја смртно страдале деце у саобраћају у Србији и пораст броја повређене деце”, истакао је Игор Велић, мастер инжењер саобраћаја.
„У периоду од 2014. до 2018. према статистици која је доступна за локалне самоуправе, у Зајечару се догодило 713 саобраћајних незгода, у којима је 28 лица изгубило живот, а 475 лица претрпело је лакше или теже телесне повреде. У просеку се годишње у Зајечару деси око 170 незгода, а око 6 лица изгуби живот. Ту се види да се не ради довољно на системском управљању безбедности у саобраћају. Генерално проблем у Тимочкој Крајини је што све локалне самоуправе немају Стратегију о безбедности у саобраћају, као ни акционе и годишње планове који се раде поводом тога”, додаје Велић.
Према речима Велића, на сваких 27 секунди у свету неко смртно страда, а на сваких четири минута страда дете у саобраћају.
Такође, један од циљева Националне стратегије за безбедност саобраћаја био је да се повећа употреба појаса на задњем седишту и да се повећа проценат употребе дечијих ауто-седишта.
Узроци и последице саобраћајних незгода су некоришћење појаса и дечијих ауто-седишта, брзина, употреба мобилних телефона, алкохол.
„Ни овај циљ из Националне стратегије за безбедност саобраћаја није испуњен. По студијама Светске здравствене организације у моменту саобраћајне незгоде ко има појас напред, шансе су 50% да последице незгоде буду мање. Последица незгода увек има, само говоримо о шанси да те последице буду мање. Ко користи појас на задњем седишту, ту се шансе да последице саобраћајне незгоде буду мање, крећу од 35% до 75%”, рекао је Велић.
Велић додаје да ако се аутомобил креће на пример 50 километара на час, све што је у возилу такође се креће том брзином. То значи да уколико возач има 80 килограма, и дође до наглог кочења односно прекидања кретања возила које се кретало 50 километара на час, у тој милисекунди, тело од 80 килограма наставља да се креће километара на час унутар аута, што доводи до тежег повређивања те особе.
Одговорност локалне самоуправе огледа се кроз стратешко управљање безбедношћу саобраћаја. Одржива урбана мобилност и нови концепт обликовања простора је од велике важности за безбедност учесника у саобраћају, а огледа се у уређењу бициклистичких стаза и трака, сигурних стаза за децу, као и постојања зоне 30 и зоне успореног саобраћаја. Велики значај има и улога саобраћајног васпитања и образовања свих учесника у саобраћају, а нарочито деце.
Опширније о овој теми, можете погледати у нашој емисији:
