Грип је акутна заразна болест проузрокована вирусом грипа.
После заражавања вирусом грипа, након неколико сати до 3–4 дана наступа, нагла промена здравстеног стања праћена јаким боловима у мишићима и зглобовима, јаком малаксалошћу и главобољом, грозницом и повишеном температуром која се може повисити и до 39 Целзијусових степени. Убрзо се јавља и јак, сув кашаљ.
Болест траје четири до седам дана, а ако дође до бактеријске инфекције дисајних органа може трајати и десет дана.
Грип је самоизлечиво обољење, али тражи да се лечите лежећи у кревету. Многи се силе и верују да могу грип лакше поднети и победити него што је то заиста могуће. Грип тешко пребољевају старе особе и особе које болују од тешких, хроничних неизлечивих болести. Зато је најбоље лечети се од грипа уз помоћ и савете лекара. Док сте болесни од грипа треба да једете лаку храну, са доста воћа и поврћа и пијете топлу лимунаду.
Грип је врло заразан. Вирус се преноси са особе на особу директним контактом и ваздушним капљицама од секрета из дисајних органа избачених кашљањем и кијањем. Грип се брзо шири и често појављује у епидемијама крајем јесени и током зимских месеци. Грип има тежњу да се јави и као пандемија. У прошлости је било више таквих пандемија. После прележаног грипа имунитет остаје дуже време, специфичан за сој којих има три. Тако да у току епидемије, неко ко нема среће и не чува своје здравље, може оболети још једном ако се инфицира другим сојем вируса.
Вируси грипа су подељени на основу антигене структуре у три типа. Вирус грипа А је углавном одговоран за епидемије; подтипови вируса грипа А погађају птице, коње и свиње, као и људе. Инциденција грипа Б је мања, као и вероватноћа да се епидемије појаве код овог вируса, за који резервоари за животиње очигледно нису од великог значаја. Инфекција грипом Ц је обично блага или субклиничка.
Сматра се да годишњи морталитет од грипа у САД прелази 50.000, више од 90% ових смртних случајева се дешава код људи старијих од 65 година. Умрли од грипа знатно су порасли у последњих 20 година, делом и због старења становништва. Најмање 30 пандемија грипа догодило се од 1580.
Пандемија грипа 1918–1920. („шпански грип“) проузроковала је више од 20 милиона смртних случајева широм света, од чега 500.000 у САД-у. Мање разарајуће пандемије догодиле су се 1957. године („азијски грип“ ) и 1968. („хонгконшки грип“).
Неки епидемиолози данас нагађају да ће се епидемија грипа ове године или почетком следеће „сударити“ са епидемијом вируса COVID-19. И одмах се замишљају страшни сценарији. Али, то су само прогнозе које не значе ништа, док се не догоде, јер се не заснивају на научним чињницама, а питање је да ли ће до тога доћи.
Ако до тога и дође, ниједна особа не може истовремено оболети од грипа и корона вируса. Када један вирус поседне организам, други не може да се насели истовремено, али није то најважније. Сада је најважније да се вакцинишете против сезонског грипа, треба вакцинисати децу и старије особе. Вакцинација ће, према најави државе, започети после 1. октобра.
