Освојити валуту или човека?
Како изгледа учење у факултетским читаоницима или у већини студентских домова? Прочиташ све вести на мобилном телефону, прозујиш погледом у сваки ћошак просторије, шеснаест пута одеш до тоалета, измислиш мноштво разлога да са друштвом још још који минут „изблејиш“ напољу, и тако у круг. А у паузама од тих активности, планираш колико градива треба да пређеш сутра, ако данас не стигнеш све испланирано, због глуварења.
Након дана испуњеног „ефективним“ учењем, улазим у аутобус. Иза мене стоје двојица момака, не видим их, али моје уво упија.
Момак број 1: „Брате реално, данас ти је тешко без кинте за девојку. Пази реално, сома и по, два (динара) у џепу дневно и можеш сваку да имаш. Мислим, шта ћеш тебра, то ти је сурова истина, тако је то данас.”
Момак број 2: „Па да, можда чак и више, можда ипак три хиљаде динара дневно, ако хоћеш да задржиш рибу.”
Драга, „реално браћо“, да. Тако је. За пуно девојака је потребно баш то извући из џепа. Али то је сурова теорија, а не чињеница. Боље рећи, сурова претпоставка. А чврсто тврдим да је најсуровија за вас двојицу. Убеђени у то, ви сами себи елиминишете било какву шансу да упознате особу која не тражи то што ви сматрате кључним за држање девојке за руку.
Наша најдубља и најјача уверења су оно како пројектујемо себе свету. Наше одлуке произилазе из нашег погледа на ствари. Уколико је нечије уверење да се девојка може имати само уколико је касица-прасица препуна, ум ће се несвесно прилагођавати тој теореми и прихватати реалност као такву, а као последица тога ће у живот управо и долазити оно што дубоко верујемо да је једино што постоји.
Можда ако бисмо ми мало променили угао гледања и када не бисмо увек слепо пратили већину и дозволили себи да будемо то што јесмо, можда би ствари у спољашњем свету биле промењене нашом унутрашњом променом.
Да, ево ја као припадник женског пола потврђујем да висок коефицијент женске популације у Србији гледа баш шта се налази у џепу. Али, бирам да верујем да тамо негде постоје мушкарци, а познајем и сама неколицину, који имају нешто друго да извуку из џепа при освајању. Нешто много јефтиније од тих „сома и по динара“. Нешто што је бесплатно и не може се купити, може се само стицати и развијати.
Ако у свом џепу нудиш хумор и тежњу да насмејеш неко теби лепо лице, ако нудиш неке елементарне манире од великог броја манира које поседује прави каваљер, ако поседујеш спонтаност, чоколадну „Бонжиту” или неку занимљиву причу, па ти си „брате мој реално“ већ пола пута прешао. И та прича ће трајати дуже од оне коју би платио те три хиљаде динара.
Жене треба освајати духом и карактером, јер то је игра на дугорочно. А мудри мушкарци кроз обичан разговор могу да улове моменте где и како могу освојити жену.
Ево примера из личног искуства. Верујем да сви имамо колекције плишаних меда, неколико комада накита или гардеробе, и то је заувек проверено добар избор. Сваки поклон показује намеру, углавном да се осетимо посебним, паженим и тако даље.
Био је један посебно необичан у мом животу, којим аргументујем теорију о вољи и креативности, а демантујем новчану теорију. Момак је приметио да волим киселе краставчиће док ме је у неком тренутку осматрао на некој од средњошколских екскурзија. Позвао ме је пар дана након повратка у парк испред моје зграде на клупицу. По мом доласку, извадио је два тањира и прибор, велику теглу киселих краставчића и објаснио се: „Ја сам видео да ти волиш киселе краставчиће, надам се да ћеш уживати”.
Можда тај момак није имао новца за устаљен позив на пиће у кафић, а можда је и имао. Оно што засигурно тврдим да је имао јесте намера да ме одушеви и анимира, по цену свега.
Прошло је доста година од тада, али тада сам, а после тога ретко и даље, била ганута начином на који неко једну обичност претвара у посебност, само због мене. Желим да верујем да постоје такви мушкарци и даље, који из џепа нуде труд. А такве мушкарце прате жене које реципрочно одговарају таквој особи, и којима новац као мерило нечије вредности није ни близу главног критеријума. Немојмо мислити да се само парама може привући пажња. Заиста није тако. Живот нас релативно брзо научи да је заправо паре у животу најлакше и дати некоме, а да је најтеже дати себе.
— „У срцу нека ти бораве Вера, Визија и Стрпљење, и цео је свет твој.” —
