Већ смо пет и по месеци у епидемији корона вируса, а још увек има потребе за сазнањима о њој која би нам помогла да је схватимо и боље се снађемо. Корист од ове епидемије је што учећи о вирусу COVID-19 учимо и о другим заразним болестима које нећемо моћи да избегнемо у будућности.
Учинило нам се да је COVID-19 једна непријатна епизода, а сада знамо да је то опасна, за неке смртоносна болест. Таквих болести је било у овом и прошлом веку, али смо их заборавили.
Да бисте схватили колики је епидемиолошки значај корона вируса, а самим тим и од коликог је значаја предузимање мера заштите, показаћу вам неке чињенице о снази короне и других вируса проузроковача епидемија и смртности од њих.
Снагу једног вируса меримо бројем особа које може да зарази једна болесна или вирусом инфицирана особа.
Вируленција појединих врста вируса:
- САРС – 2,8
- ШПАНСКИ ГРИП 2,2
- COVID-19 –
- ЕБОЛА – 1,9
- H1N1 – 1,5
- СЕЗОНСКИ ГРИП – 1
- МЕРС – 0,5
Опасност неке болести за становништво меримо бројем умрлих оболелих, односно смртношћу.
Смртност оболелих од појединих вируса:
- ЕБОЛА – 50%
- МЕРС – 35,6%
- САРС – 9,6%
- COVID-19 –
- ШПАНСКИ ГРИП – 2,5%
- СЕЗОНСКИ ГРИП – 0,1%
- H1N1 – 0
Тумачење појмова:
САРС – тешки акутни респираторни синдром изазван корона вирусом.
МЕРС – блискоисточни респираторни синдром изазван корона вирусом.
Коментар:
Одмах сте приметили да код корона вируса нема вредности ни за јачину вируса ни за смртност. Мало, мало па се у новинама појаве питања за стручњаке да ли је вирус ослабио и када ће се то догодити. Рачуна се да, када дође до тога, да ће се и епидемија угасити. Није ослабио и неће се тако угасити епидемија. Епидемија ће се угасити када више у заједници не буде особа које могу да оболе, односно када наступе услови који онемогућавају преношење вируса са оболелих на здраве.
Када је реч о снази корона вируса, односно о вируленцији, у почетку се мислило да је он 3 до 4 пута јачи од вируса сезонског грипа. То значи да, док код сезонског грипа један оболели зарази једног здравог, болесник заражен корона вирусом зарази 3 до 4 здраве особе. Али, то је само претпоставка. А претпоставка штети науци. До сада не знамо колика је снага корона вируса. Када се заврши епидемија и направи анализа њеног тока, сазнаћемо колика је његова снага била.
Друго питање је питање смртности оболелих. Ни на то питање не можемо дати тачан одговор. Из неких података о смртности од корона вируса у Србији, смртност је мала. На другом смо месту после Немачке која има најмању смртност на свету.
На многа питања у вези са вирусом COVID-19 немамо одговоре. Пре неколико месеци, започето је истраживање којим је требало да буде обухваћено 4.000 домаћинстава и 17.000 људи, које би требало да одгонетне многе загонетке и непознате једначине са безброј непознатих. О томе се ништа не прича и не зна. Као да све иде по оном које се често чује у изјавама чланова Кризног штаба: „То је питање на које не можемо да одговоримо”, „Пустите нас да радимо”, а једном неко од њих рече: „Најбоље радимо када никоме не причамо шта радимо”.
Тачан одговор и на претходно питање стићи ће када дође крај епидемије. COVID-19 је велики ребус и за стручњаке, а камоли за лаике. Оно што се зна сигурно јесте то да је најбоља заштита од инфекције – изолација.
