Једном, не тако давно, када оно поче да опада број оболелих и сведе се на двоцифрен, почеше приче да ће ускоро бити епидемији крај и да нам предстоји нека „нова будућност“ која неће бити као живот пре короне. Помињала се „нова нормалност“ као начин суживота са вирусом COVID-19, као и да је потребно навикавати се на такав начин живота. Нико није описивао како ће то „ПОСЛЕ“ изгледати, како ћемо живети и на шта се навикавати.
Током епидемије, ПРАЊЕ РУКУ се увек помињало на првом месту. Ја сам склон да верујем да ће ТО НОВО ДОБА бити, уствари, ДОБА ХИГИЈЕНЕ. И сада остајем при тој идеји.
Размишљајући о повратку деце у школе, убеђен сам да би било корисно корона вирусу супротставити ШКОЛСКУ ХИГИЈЕНУ. Испробали смо је септембра 2009. године, против птичијег грипа. Испоставило се да је била успешна.
Живот у школском колективу је уређен законским прописима који важе за просвету и налазе се у „Просветном гласнику”. Постоје одредбе које одлично регулишу правила понашања у домену школске хигијене и здравља ученика, наставника и особља у школи. Школе се традиционално баве поучавањем ученика и осталих у школи понашању у вези здравља. Треба им додати још нешто што је потребно у вези корона вируса, применити их доследно и ето противепидемијске баријере на школским вратима.
Примени школских закона и прописа у вези здравог начина живота и здравља у школи и на подручју школе, иду на руку локалне самоуправе и породице ученика, родитеља ђака. То је важна и битна подршка, подршка која се заснива на уједињењу свих субјеката који чине школу – оно што она представља и њено функционисање у заједници.
Успостављањем система мера и понашања против вируса COVID-19 у школама, успоставља се и њена основна просветитељска функција у заједници. Било би користи од ове пандемије корона вируса, ако би се у наредном периоду, после почетка школске године, поново, у школским програмима нашло здравствено васпитање. Оно је основа школске хигијене. Значи, пред државним администраторима и просветним властима је задатак да школском хигијеном поставе на вратима школе јасан знак: „СТОП ВИРУСУ COVID-19 – У ШКОЛИ!”.
Др Андрија Штампар је једном рекао да је „здрава школа“ боља од болнице. COVID-19 је до сада ишао на руку изградњи и развоју болничке здравствене заштите и лабораторија за потребе патологије и лечења. Сада је време да се посвети здравој школи.
Велика је разлика између школе и болнице. Светска здравствена органзација је, у смислу стратегије унапређења здравља, прогласила тзв. „ЗДРАВА МЕСТА“. То су места где се ствара здравље. У школи живе и раде здрави ђаци који ту уче, играју се и воле (СЗО).
У болници су болесници који болују, пате, лече се, оздрављују, али и умиру. У заједници постоје и друга здрава места. Ако се у њима створе услови у којима ће се стварати здравље, биће мање болесника у болницама.
Може неко помислити да су ово лепи речи, без покрића. Али, нису. У западној Европи, у Немачкој, Француској и другим земљама постоје стотине „здравих школа“. Почетком 90-их година 20-ог века у нашој земљи оствариван је током шест година југословенски пројекат „Здрава школа”. На том пројекту стечена су корисна искуства у здравственом просвећивању ђака, наставника, особља у школи и ђачких родитеља. Од београдских школа поменућу ОШ „Милош Црњански”, новосадских ОШ „Светозар Марковић”, ОШ „Иво Лола Рибар” из Сомбора, са подручја Тимочке Крајине ОШ „Вук Караџић” из Доњег Милановца и још девет основних школа из других градова. У њима су школска хигијена и здравстено васпитање показали на делу шта значе за здравље ученика и наставника у школи, као и родитеља на подручју школе.
Зато сам уверен да би здравствено васпитање и школска хигијена у школи и на подручју школе зауставили COVID-19 на улазу у школу.
