На данашњи дан пре 35 година преминуо је глумац Зоран Радмиловић. Тим поводом, у част великана нашег глумишта, глумци Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Наташа Петровић, Бранислав Мијатовић и Габријел Бећаревић, положили су цвеће на његов споменик. Од када је споменик подигнут 2008.године, сваке године 21. јула представници зајечарског театра одају пошту једном од наших најбољих глумаца и највећих комичара.
„Радити у позоришту које носи име Зорана Радмиловића није одговорност само према Зорану, већ и према свом сну. Сваки глумац који одрасте у Зајечару сања да буде као Зоран, тако да је рад у зајечарском театру за мене поштовање сопственог сна преко лика и дела великог глумца”, каже глумац зајечарског позоришта Бранислав Мијатовић.
Директор зајечарског театра Владимир Ђуричић је у изјави за медије нагласио да су велики мајстори глуме, међу којима је и Зоран Радмиловић, од појединих улога направили сјајне звезде које и данас сијају непролазним сјајем, као што улоге у позоришним представама: „Краљ Иби” и „Радован III”, у ТВ серијама „Приче из Непричаве”, „Мајсторска радионица”, филму „Маратонци трче почасни круг” и многе друге улоге.
„У зајечарском позоришту са великом пажњом и љубављу деценијама негујемо успомену на нашег великог глумца Зорана Радмиловића. Наредне године планирамо обележавање два велика јубилеја: 30 година позоришног фестивала „Дани Зорана Радмиловића” и 75 година од оснивања зајечарског позоришта”, истиче директор зајечарског театра Владимир Ђуричић.
„Искрено се надамо се да ћемо ове године у другој половини октобра одржати 29. Међународни позоришни фестивал ’Дани Зорана Радмиловића’, уколико то епидемиолошка ситуација са корона вирусом дозволи. Надамо се да крајем августа нећемо одложити ’Антика фест’ на Ромулијани и Међународну ликовна колонију у Гамзиграду. Такође, за почетак наредне позоришне сезоне имамо спремну премијеру представе ’Ближи небу’, по тексту и у режији Жељка Хубача, чија је генерална проба одржана крајем јуна. Представом ’Казабалкан’ Ирфана Менсура планирамо да затворимо ’Дане Зорана Радмиловића’”, додаје Ђуричић.
Зоран је рођен у Зајечару 11. маја 1933. Завршио је зајечарску Гимназију и био је члан драмске секције коју је водио Милан Срдоч. На Академији за позориште, филм, радио и телевизију дипломирао је 1963. године. Од 1962. до 1968. године Зоран је био члан Београдског драмског позоришта, а 1968. године је постао стални члан „Атељеа 212” и у њему је наступао до смрти.
Добитник је Октобарске награде града Београда и глумачког признања „Добричин прстен”.
Своју последњу, 299. представу „Радован III” одиграо је 9. јуна 1985. године уз велике болове, али опет уз његову велику жељу представа је одржана до краја. Преминуо је 21. јула 1985. године у 53. години живота. Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу у Београду.
Када је 1992. године донета одлука да се у Зајечару организује позоришни фестивал који носи његово име исправљена је неправда према још једном Зајечарцу према коме се његов град дуго није односио како треба.
Улица у којој се налази Радмиловићева родна кућа добила је његово име, позориште такође, а пре 12 година у близини позоришта, код градске библиотеке подигнут му је доличан споменик.
