Српска православна црква и верници данас, 24. јуна, славе празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве.
Свети апостол Вартоломеј један је од 12 великих апостола. Удружен са апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамном – а неко време и са светим Јованом Богословом – проповедао је Јеванђеље најпре по Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и скончао мученички.
Према предању Свети апостол Вартоломеј, Свети апостол Филип и Свети апостол Јован Богослов су убили велику змију коју су незнабошци обожавали и држали у храму. Због тога су Филипа и Вартоломеја разапели на крст, где су Вартоломеја ставили наопако. У том тренутку се десио снажан земљотрес, а уплашени људи су мислили да их Бог на тај начин кажњава, па су их скинули са крста.
Апостол Филип је већ био издахнуо, а Вартоломеј је преживео и отишао у Индију. Тамо је Матејево јеванђеље превео на индијски језик, а након тога је отишао у Јерменију, где је, како верују хришћани, исцелио цареву ћерку од лудила. Међутим, царев брат Астијаг је ухватио Вартоломеја и распео га на крст, одрао му кожу и одсекао главу.
Сахрањен је у оловном сандуку, који су многобошци бацили у море јер су хришћани тврдили да се се над његовим моштима догађају разна чуда. Вода је по легенди донела сандук до Липарских острва, где га је епископ Агатон сахранио у храму. Мошти апостола прво су пренесене у Беневенто, па у Рим.
Свети апостол Варнава један је од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева, учио се заједно са Савлом код Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе.
У нашем народу овог апостола зову и Вратолома (Вртолома) и поштују га као строгог, али правичног светитеља који чува усеве и строго пази да неко на његов празник не оре. Верује се да Вартоломеј не прашта неверницима који данас раде, због чега ризикују да им сви усеви пропадну.
Народ каже: „Смлатиће те као Вртолома праску!”. У неким деловима Србије верује се да, ако радите на Вратолому, постоји опасност од поплава, града и олује. Слично, деци се данас брани да се пењу по дрвећу, да не би сломила врат, забрањује се купање у рекама, а женама да „бућкају“ млеко.
У селима у Шумадији верују да светац лечи од падавице, па болесни иду у оближњи манастир, како би се помолили, док у топличком крају сматрају да Свети Вратолома и Свети Сава данас седе на планини и чувају све њиве како не би било неке штете. Тек када они прилегну и задремају, може доћи до града, али то се ретко дешава.
