Рајачка школа здравља: COVID-19 и ШПАНСКИ ГРИП

Још једна прича о епидемији века.

Из дана у дан, шири се епидемија вируса COVID-19. Попут разјареног пастува, без узда и јахача, COVID-19 галопира Европом, светом и нико га сада не може зауставити. Најмоћније државе, најмоћнији и најбогатији људи света, дрхте збуњено пред мајушним, оком невидљивим вирусом COVID-19. Не помажу ни најмоћнија оружја, ни најбоље медицинске технологије, а ни најбољи лекари.

У таквој ситуацији, стојећи немоћно пред вирусом COVID-19, сакупљамо и пребирамо чињенице у недовољним медицинским знањима о вирусима у прошлости и свежим, вредним знањима и искуствима кинеских стручњака, која би помогла да се супротставимо опасном корона вирусу. Стручњаци из Кине ће наредних дана на делу показати нашим лекарима оно што знају и умеју да учине са корона вирусом. Насупрот свему остаје чињеница: НЕМОЋ – БЕЗ ВАКЦИНЕ И ЛЕКОВА ПРЕД ОПАСНИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ.

Нехотице се окрећемо прошлости и тражимо сличан случај не би ли се научили нечему од људи који су се сукобљавали са сличном несрећом пре 100 година, као и ми данас.

Епидемија 20. века била је пандемија тзв. „шпанског грипа“ или „шпанске грознице“ која је почела јануара 1918. године и трајала до наредне године, тачније до децембра 1920. Случај је хтео да се пандемија вируса COVID-19 одвија 100 година касније. Занимљиво би било погледати сличности и разлике ове две пандемије. „Шпанска грозница“ је била проузрокована вирусом инфлуенце А (H1N1) , којим је било захваћена цела Земља. Према новијим проценама, трећина светске популације је била инфицирана и имала је клинички испољену болест (око петсто милиона људи), а умрло је око педесет милиона људи. Вирус COVID-19, као побеснели коњ без узде и јахача, такође неконтролисано јури светом. До сада је оболело преко 300.000 и умрло скоро 15.000 људи. Али, има се утисак да смо тек на почетку.

Кина је 31. децембра 2019. године обавестила Светску здравствену организацију о епидемији пнеумоније у вишемилионском граду Вухану, проузроковану новим вирусом, који је откривен као узрочник епидемије и утврђен као 2019-н КоВ, познатом данас под именом COVID-19.

Вирус инфлуенце А (H1N1) и COVID-19 су моћни проузроковачи болести. Вирус инфлуенце, који је проузроковао „шпанску грозницу“, 25 пута је моћнији од обичног вируса грипа, а COVID-19, 3 пута. И једна и друга болест показале су тенденцију ширења преко целог света.

Занимљиво је погледати развој поменутих епидемија. У почетку, у свакој земљи, епидемије нису озбиљно схваћене. Међу најодговорнијим политичарима и лекарима, појава и ширење болести је потцењивано. Почетак епидемије је скриван. „Шпанска грозница“ се испољавала тешким кашљем, главобољама, умором, крвављењем из уста, уста и ушију, немогућности мокрења и вршењем велике нужде и брзом смрћу после неколико сати или дана. За разлику од вируса COVID-19, који има блажу клиничку слику, и нарочито угрожава старије од 60 година, од „шпанске грознице“ су највише умирали они који су били у животној доби између 20 и 40 година.

Како се број оболелих и умрлих све више повећавао, епидемије су озбиљније схваћене, па су се у спречавање ширења епидемија укључивале владе земаља у којима су постојале. У сузбијању епидемија „шпанске грознице“ владе су примењивале исте мере пре 100 година које се предузимају и сада у спречавању епидемија COVID-19: изолација, социјална дистанција, карантини, прање руку, ношење маске. Поред истих мера, исте су биле и реакције друштва: неки су мере прихватали, доследно извршавали и хвалили, други су их кудили и нису их поштовали. Последњи су прогањани и кажњавани. Као пре 100 година против епидемија „шпанске грознице“, тако и сада, мере против вируса COVID-19 су пореметиле друштвени живот, самим тим и квалитет живота људи угрожавајући и људско здравље. Пре 100 година, као и данас, није било могуће у већој мери користити стручна, научна знања у сузбијању поменутих епидемија, јер су вирусологија и епидемиологија биле неразвијене и још у повоју, зато су административне, рестриктивне мере преовлађивале у односу на научне, епидемиолошке против-епидемијске методе.

На крају, у време када у Тимочкој Крајини још увек нема оболелих и сумњивих на болест COVID-19, „шпанска грозница“ је била стигла до ње, о чему су писале локалне неготинске новине.