Други је дан Божића, у цркви се овај дан посвећује Богородици. Проводи се свечано, са пријатељима и гостима.
Сабор пресвете Богородице, у народу је познат и као Божији или Средњи дан. Потиче из петнаестог века и најстарији је од свих празника Богородице.
Празнује се на други дан Рођења Господа Исуса Христа, и назива се „Сабором“ зато што се на овај дан сабирају (окупљају) сви верни, да прославе Богородицу и њеног сина али и међусобно, ван дома, поделе радост Божића.
На Бадњи дан је породица на окупу, о Божићу сваку породицу посећује полажајник, а на Божји дан обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу.
Ни другог ни трећег дана Божића кућа се не чисти, слама се износи тек сутра увече, на празник Светог архиђакона и првомученика Стефана, кога бројне породице празнују као крсну славу.
Празновање траје до малог Божића, односно 14. јануара. За то време нема поста.
И даље траје мир-божење, један од најлепших обичаја. При сусрету људи се поздрављају традицоналним божићним поздравом, рукују и љубе.
НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
Уз други и трећи дан Божића иду и одређен и специфични обичаји.
У Божићне догађаје спадају и данас скоро заборављена коледа. А некада су групе маскираних младића и млађих ожењених мушкараца обилазиле сваку кућу у селу и певали коледарске песме и изводили трикове како би обезбедили здравље и просперитет домаћинима.
У замену за њихов труд, домаћини су им давали храну и разне посластице.
Некада је у Војводини постојао обичај да се у свим селима на Божић или другог дана Божића јашу коњи, када су јахачи заправо „вијали Божић“.
Свечано окићени коњи са јахачима који су били момци или млађи окићени мушкарци, у галопу би јурили сеоским улицама. Обично су, наравно јер то је и поента народних обичаја, свраћали у куће у којима су живеле девојке за удају, а домаћини су их частили пићем.
У неким крајевима домаћин куће даје чобанину главу печенице коју овај носи са собом на пашу. Кад је поједе, натакне је на јасенову грану, да је живина не може дохватити и кљуцати.
У другима, глава се чува до Василице. На овај дан се не секу кости, а људи се обраћају један другоме са: „Помоз’ Бог…”.
Трећи дан је Стевањдан који је прва крсна слава по Божићу и у новој години. На Стевањдан се износе слама и остаци бадњака из куће. Слама се обично носи у воћњак и завеже за младо родно дрво, а један део се запали у плодној њиви и пусти да изгори. Угарци од бадњака се чувају јер су лековити и користе у току године за лечење оболеле стоке.
