Божићни пост традиционално почиње 28. новембра. Међутим, верници који редовно посте средом и петком, ове године практично започињу пост данас.
Шестонедељним Божићним постом верници Српске православне и Руске православне цркве, Јерусалимска патријаршија и Света Гора, припремају се за празновање рођења Исуса Христа.
Пост у православном хришћанском предању има свој пуни духовни смисао.
Овај пост је установљен да би се верници пре дана Христовог рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како би чиста срца, душе и тела могли да дочекају сина Божијег. Божићним постом се верници припремају за прославу најрадоснијег хришћанског празника — Божића.
Не односи се само на телесно уздржање, већ подразумева и труд душе у молитвама и врлинама и уздржавање од сваког злог дела, речи и мисли.
Пости се за себе, приватно, не служи онима који јавним постом желе да стекну људску славу.
Божићни пост или Мала четрдесетница подразумева уздржавање од мрсне хране, али и лоших дела и злих мисли.
Божићни пост је, по начину исхране, доста блажи од васкршњег — риба је дозвољена сваког викенда, на Ваведење Пресвете Богородице као и на Никољдан, без обзира на то у који дан падну.
Током Божићног поста, до 31. децембра, понедељком, средом и петком пости се на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби.
У последњој недељи поста, понедељком, средом и петком пости се на води, а уторком, четвртком, суботом и недељом на уљу.
У српском народу пост се строго одржавао. Постили су се сви постови, али готово и свака среда и петак. Свештеници су забрањивали и породиљама и болесницима да мрсе.
Каже се да пост није циљ, већ средство за смиривање свог тела и очишћење од грехова.
Без молитве и покајања пост је само обична дијета, напомиње свештенство СПЦ-а.