Поводом фестивала „Дани Зорана Радмиловића” који се у част великог глумца, рођеног Зајечарца, организују по 28. пут, у Зорановом позоришту, у „Атељеу 212” у Београду одржана је прес-конференција. Владимир Ђуричић, директор Фестивала и Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” упознао је новинаре са програмом овогодишњег фестивала који ће се у Зајечару одржати од 18. до 25. октобра, као и са пратећим програмом.
Фестивал ће 18. октобра отворити представа зајечарског позоришта „Петра” по тексту и у режији Ирфана Менсура, а публика ће наредних дана имати прилике да види најбоље овогодишње представе из Србије и региона. То су копродукција Казалишта „Ulysses” из Загреба и Београдског драмског позоришта „Ко се боји Вирџиније Вулф”, „Док нас смрт не растави”, београдске „Радионице интеграције”, представа сарајевског Камерног театра 55 „Сјећаш ли се Доли Бел”, београдског „Атељеа 212” „Петријин венац”, Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, београдског Звездара Театра „Осама – Касаба у Њујорку”, и копродукцију града домаћина и Народног позоришта Приштина „Жене из Троје”. Ђуричић је истакао да су се карте за главни фестивалски програм продале за само један дан.
Посебан квалитет фестивала је и то што смо у оквиру Зоранових дана прошле године покренули нови Фестивал малих позоришних форми. Ове године га отвара Миа Беговић својом монодрамом ’Све што сам прешутјела’, а затвара га Душанка Стојановић Глид представом ’Код куће/Кабул’. Између њих публика ће моћи да погледа врхунске представе: ’Кројцерова соната’ у режији Небојше Брадића и извођењу Владе Керошевића, ’Лов на срне’ ауторско дело Срне Ланго, ’Спавају ли рибе’, у извођењу Вјере Видов која долази из Истре, ’Има нека тајна веза’ ауторски рад глумца Милана Димића из Бањалуке. Ове године успоставили смо сарадњу и са позориштем из Темишвара у Румунији одакле нам долази ’Дон Жуан из Леушића’ у извођењу Марка Аџића, рекао је директор фестивала.
У пратећем програму публика ће моћи да погледа представе позоришта „Морузгва” из Загреба и позоришта из Вировитице, као и изложбе слика Милоша Шобајића и Драга Симића, селектора Ликовне колоније Гамзиград. Ђуричић је захвалио Милошу Шобајићу што је зајечарском театру поклонио своју слику на којој је приказан Зоран Радмиловић кроз своје најзначајније улоге.
У оквиру пратећег програма фестивала, биће обележен и јубилеј великог пријатеља и савременика Зорана Радмиловића, глумца Милана Цација Михаиловића који ове године обележава 70 година живота и 50 година рада.
Председник стручног жирија Фестивала Небојша Брадић подсетио је да су „Дани Зорана Радмиловића” пролазили кроз различите фазе у својој историји , од оних блиставих до оних које бисмо радије заборавили. Последње едиције фестивала указују на то да за његову будућност не треба бринути с обзиром на репертоарски програмски профил: квалитетне представе, интерес публике и атмосферу која се тих дана ствара у Зајечару.
„Задовољство ми је да два месеца после ’Антика феста’ поново могу да будем домаћин у Зајечару и да заједно са културним радницима и публиком допринесем да овај фестивал настави својим кораком и оним што чини. Милсим да је важно што фестивал у последњим едицијама инсистира на међународној димензији. То спајање различитих театара из земаља региона — Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Румуније је изузетно битно за профил фестивала у будућности”, рекао је Брадић.
Председник Уметничког савета фестивала и председник Стручног жирија 2. Фестивала малих позоришних форми Иван Бекјарев је нагласио да је овогодишња селекција фантастична и да ће публика уживати у извођењу монодрама од стране врхунских уметника. Бекјарев је најавио да ће наредне године у Зајечару своје стихове посвећене Зорану Радмиловићу говорити песник и глумац из Загреба Енес Кишевић, велики Зоранов пријатељ.
Милан Цаци Михаиловић је у сусрету са новинарима у „Атељеу 212” нагласио да је у Зајечару први пут био са Зораном, када су одиграли „Радована Трећег”, а после је небројено пута одлазио због Зорана, због фестивала и због пријатеља којих је све више. Приликом одласка у Зајечар где се увек осећа пријатно , прво обиђе трг код библиотеке где се налази споменик Зорану Радмиловићу, који према оцени Михаиловића верно приказује Зорана као „Радована III”.
