Ево одговора на питање зашто вас брже прође повреда на деснима коју направите ако „запнете“ док перете зубе, него ситна посекотина на прсту.
Можда сте приметили да огреботина или посекотина на шаци зараста данима, али ако се рецимо повредите четкицом док перете зубе, па „закачите“ десни, или се уједете за језик или образ, до ујутру је све нестало. Много фактора утиче на процесе зацељивања повреда, али истраживање из 2017. показало је да постоји један битан фактор који утиче на то да повреде у усној дупљи зацељују брже него оне на осталим деловима тела: пљувачка садржи молекул који потпомаже раст нових ћелија.
Научници већ знају да пљувачка садржи пептид хистатин-1 који делује антибактеријски и помаже зарастање рана. У студији из 2017, утврђено је како тачно тај молекул утиче на зарастање рана. У серији експеримената, чилеански научници додавали су хистатин-1 ембрионалним ћелијама пилића и у неколико типова људских ћелија крвних судова, и посматрали шта ће се дешавати.
Зарастање рана је процес који има много корака. Нове ћелије коже морају да се формирају и мигрирају са ивица повреде да би прекриле читаву површину, попут „фластера“. Активне ћелије под називом фибробласте се укључују, помажући стварање колагена, еластина и других протеина који ће бити потребни новој кожи. Тело почиње да ствара нове крвне судове, који подстичу циркулацију у повређеном делу, и то такође убрзава зарастање.
Па, испоставило се да хистатин-1 ради све то. Не само да чини да нове ћелије коже мигрирају и причвршћују се на повређено место, него подстиче и формирање нових крвних судова.
Ако пљувачка поптпомаже зарастање рана, да ли би требало да лизнете посекотину? Не баш… уста су пуна бактерија, процене кажу да у усној дупљи живи око 650 различитих сојева бактерија. Према томе, најбоље би било да се за посекотине и повреде на другим деловима тела, држите проверених метода: очистите рану благим средством за дезинфекцију или сапуном и млаком водом, и покријте је стерилном газом.
Али, ово истраживање чиленанских научника није имало за циљ само да задовољи радозналост и одговори на питање зашто ранице у устима зацељују брже, већ да се види да ли та чињеница може да буде искоришћена у свету биотехнолошких открића. Научници се надају да ће коришћење молекула хистатина-1 помоћи у креирању нових материјала и импланата који би требало да убрзају опоравак после великих операција или тешких повреда.
Извор: mondo.rs
