Чак петина српских миленијалаца каже да НЕМА ниједног пријатеља, а да спас тражи у лажном сјају друштвених мрежа!
Свету прети епидемија усамљености. То су закључили психолози на основу америчког истраживања, које је утврдило да велики број младих у двадесетим и тридесетим годинама нема пријатеље или остварују само површне везе. За разлику од генерација рођених у првим деценијама после Другог светског рата, која се и даље сматра најсрећнијом.
Они су генерација Вудстока. Деца цвећа и рокенрола, слободни и друштвени. Њихова деца су најчешће усамљена. Мало кога зову пријатељем. Склонији су самоубиствима. Такав је јаз између бејби бум генерације у педесетим, шездесетим и миленијалаца у двадесетим и тридесетим годинама.
„Миленијалци су људи који желе да остваре више и највише, веома су компетитивни, стално теже професионалном успеху. Kад се заврши радно време тако стресно или дође викенд, они се опуштају тако што ту има много алкохола и дроге без обзира што су то често остварени и успешни људи”, каже психотерапеут-психоаналитичар, др Војислав Ћурчић за Радио-телевизију Србије.
Трећина миленијаца — између 23 и 38 година осећа се усамљено. Усамљених у бејби бум генерацији је упола мање.
Више од петине миленијалаца признаје да нема ниједног пријатеља. Исти одговор дало је само девет процената бејбибумера. Трећина миленијалаца нема најбољег пријатеља, а 27 процената каже да остварује углавном површне везе. Усамљеност је увод у депресију, депресија може да води у самоубиство упозоравају прихолози.
„Други разлог је што су они оптерећени успехом и постигнућима и ако се то нешто лоше заврши они су склони да то ‘неподношљиво стање неуспеха’ реше самоубиством”, објашњава Ћурчић.
Уместо да потраже подршку пријатеља, многи миленијалци мрачне бриге чувају за себе, а своја постигнућа приказују у сјају друштвених мрежа. Психолози их зато виде као последицу, а не узрок њихове изолованости. И упозоравају, усамљеност за 26 одсто повећава ризик од преране смрти.
Извор: mondo.rs
