Данас је Сабор Светог архангела Гаврила и његово јављање кроз историју. Верује се да је летњи Аранђеловдан, како народ још зове овај дан, добар за нови почетак.
Kао један од седморице врховних Анђела, Свети архангел Гаврило, међу верницима је нарочито познат по узвишеној и мистичној фресци „Белог анђела” из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве.
Празник Сабора Светог архангела Гаврила није обележен „црвеним словом“ у календару Српске православне цркве, која му, ипак, даје велики значај и слави га као – благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства.
Сматра се да је данашњи празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Kореје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.
Архангел Гаврило је жива сила бестелесна и један од седморице серафима најближих Божијем престолу.
Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против „палих“ анђела, предвођених самим злом, Сатаном.
За овог свеца су везни многобројни обичаји. Девојке не ваља да узимају ручне радове у руке, да шију и плету. Али у народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње.
Архангел Гаврило је често слављен светац. Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода.
По предању, архангел Гаврило је неко време био на Месецу. Једном је слетео на Земљу и напио се воде с ђавољег извора. Ђаво га потера, стигне на Месец, потегне га гребеном и закачи му табан. Од тада људи имају угнуте табане.
ЗАДУЖЕН ЗА РАДОСНЕ И БЛАГЕ ВЕСТИ
Архангел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божије творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише Kњигу постања.
Слави се као анђео благовесник задужен за радосне или благе вести и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Kрститеља.
Исти архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
Лик анђела Гаврила слика са Пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовест, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају током литургије, јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.
Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.
Сећајући се ових његових јављања у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање.
Сцена са архангелом Гаврилом како седи на гробном камену и показује на празан гроб најчешће се слика на православним представама догађаја Васкрсења.
Међу верницима је Архангел Гаврило нарочито познат по фресци „Бели анђео” из манастира Милешева, која као део шире композиције „Мироносице на Христовом гробу” представља управо Гаврила како обучен у бео хитон седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб.
У народу је празник познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се оним који поштују веру тог дана забрањен скоро сваки рад.
Гаврило је први уз архангела Михаила који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима следе равни по части Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил.
