Српска православна црква и верници 9. фебруара обележавају дан посвећен преносу моштију Светог Јована Златоустог.
Светитељ се слави и 26. новембра, а овај дан је посвећен преносу његових моштију из јерменског села Kомана у Цариград 438. године.
Свети Јован Златоусти био је патријарх у Цариграду, написао је „О свештенству“, као и неколико веома цењених беседа због чега је и добио надимак „Златоусти“. Верници су га прозвали и „златном трубом Православља“ због упорности којом је људима указивао на снагу и исправност хришћанства.
Према предању, цар Теодосије Млађи донео је одлуку да се мошти Светог Јована Златоустог врате у Цариград, 30 година након смрти свеца. Ковчег светитеља нико није могао да помери све док цар није написао писмо у коме је Светог Јована молио за опроштај у име своје мајке царице Евдоксије због које је светитељ и прогнан из Цариграда. Једном када је писмо било положено на ковчег, он постаде лак и војници га понесоше. Његове мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим. Тамо су почивале све до 2004. када су договором између цркви поново враћене у Цариград, односно у Истанбул. Свети Јован Златоусти био је веома цењен међу обичним народом коме се радо обраћао и тумачио му Свето писмо.
Овај светац, у Србији се сматра једним од најученијих светитеља.
Према веровању, на овај празник сваки верник треба да, у част овог свеца, узме неку драгу књигу и из ње прочита макар део.
Жене на празник Светог Јована Златоустог не смеју да у руке узимају вуницу, конац или игле, јер овај светитељ не жели да оне на његов празник раде, већ да се сви подједнако, уз неку добру књигу, опусте и посвете духовном развоју пре него материјалном богаћењу.
