У Зајечару представљен 269. број часописа „Развитак”

У Позоришном музеју у Зајечару представљен је најновији 269. број часописа „Развитак”, у издању Народног позоришта Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић” Зајечар.

О садржају часописа говорили су директор зајечарског позоришта Владимир Ђуричић, уредник часописа Власта Младеновић, професорка Јадранка Бједов и др Миодраг Тодоровић – демограф.

Познато је да часопис „Развитак” обухвата културу, уметност и друштвена питања. Овај 269. број часописа састоји се из девет делова а то су: „Данас и овде”, „Видици”, „Сагледавање”, „Знаци и путокази”, „Дијалект, дијалектика”, „Путопис”, „Сусрети и трајања”, „Размеђа” и „Светник”. Прве стране часописа посвећене су 8. Фестивалу Хришћанске културе у Зајечару. Поред информација из области друштвеног, привредног и културног живота града Зајечара, објављени су књижевни прилози познатих песника и прозаиста, како из Србије, тако и региона, укључујући и даровите ствараоце из Тимочке Крајине, као и књижевни прикази и есејистички радови истакнутих аутора. Дат је и опширан извештај са 37. Фестивала младих песника „Млади мај”.

У овом броју објављен је подсетник на легендарног културног посленика Косту Чауша (Костадин Костадиновић), који је оставио велики културолошки траг у Зајечару и који је својевремено окупио најталентованије младе ствараоце из целе бивше Југославије, тиме часопис „Развитак” са пијететом чува успомену на велике културне посленике.

Овога пута објављен је и путопис нашег путописца, Добривоја Дока Јосимовића, светског стручњака геологије и рударства, који нас је документарно увео у унутрашњост Африке, што је реткост међу путописима, а читаоци ће моћи да се упознају са непознатим пределима овог континента.

Приложен је и опширан текст о демографији нашег краја, са статистичким подацима и табеларним приказима др Миодрага Тофоровића.

Часопис „Развитак” је отворен и за прилоге из светске културе, тако да је објављена студија културе далеког истока из пера проф. др Душана Пајина.

Часопис је илустровао познати пољски сликар Kamil Sava Krowicki.